Liturgiju u Karlovcu je predvodio episkop gornjokarlovački Gerasim, a poslanicu Srpske pravoslavne crkve pročitao je jerej Saša Lončina
“Božić se prvenstveno slavi odlaskom u crkvu, a kasnije ručkom u
krugu obitelji. Večer ranije smo u crkvi dobili badnjak kojega
stavimo na stol”, kaže umirovljenica Jelena, koja živi u
Karlovcu, a rodom je iz Bosne, u crkvi svetog Nikole u nedjelju
uoči početka liturgije na Božić po Julijanskom kalendaru.
Liturgiju u Karlovcu je predvodio episkop gornjokarlovački
Gerasim, a poslanicu Srpske pravoslavne crkve pročitao je jerej
Saša Lončina.
“Prošlo je, evo, više od dve hiljade godina otkada je u
Vitlejemu, judejskoj varošici nadomak Jerusalima, neki
neimenovani provincijski činovnik Rimskoga Carstva zapisao dva
imena, Josif i Marija, a verovatno je nekog od sledećih dana, u
toku popisa stanovništva, dopisao još jedno ime, ime Isus, kako
je nazvano novorođeno čudesno Dete. Zapisao ih je sa jednakom
ravnodušnošću sa kojom je zapisivao i sva ostala imena prilikom
popisa, i ne sluteći da zapisuje jedinstvenu, neponovljivu
Ličnost, Dete Koje će zauvek podeliti istoriju na istoriju do
Njegovog Rođenja i na istoriju po Njegovom Rođenju, a čovečanstvo
na one koji su bezuslovno za Njega, na one koji su protiv Njega i
na ‘treći rod’, one ‘mlake’ koji su čas za Njega čas protiv
Njega, ali uvek sa ‘zadrškom’ i ‘odstupnicom’”, stoji u
poslanici.
U poslanici se kritiziraju odrasli, “ali otpali od Boga, kada bez
grižnje savesti ubijaju desetine hiljada dece”. “Nije važno čija
su to deca, palestinska, arapska ili jevrejska, ruska ili
ukrajinska, ili neka druga, među njima i srpska deca; samim tim
što su deca, ona pripadaju Gospodu, Životodavcu i Promislitelju,
ali i svima nama, vaseljenskoj porodici zvanoj čovečanstvo. Ko je
imao pravo da, na pitanje o nekih pola miliona dece koju je
NATO-vojska pobila u Iraku, odgovori da se to, uprkos surovosti,
isplatilo? Ko je dao pravo Hamasu da jevrejsku decu otima i drži
kao taoce, a ko izraelskoj vojsci da za nepuna dva meseca pobije
nekih osam hiljada nevine palestinske dece, skoro polovinu od
svih ubijenih? Ko je imao pravo da osudi na smrt dvanaest srpskih
beba, pre više od četvrt veka u Banjaluci, sve u ime mirotvornih
sankcija? Ko je imao pravo da ubije devojčicu Aleksandru Zec i
njene roditelje u Zagrebu, malu Milicu Rakić u Batajnici, srpsku
decu u Goraždevcu kod Peći? Ako nastavimo da nabrajamo žrtve
dečje Golgote, od Dahaua i Aušvica, Jastrebarskog i Jasenovca, do
današnjih stratišta širom sveta, ova božićna poruka, draga deco
naša duhovna, pretvoriće se u beskrajnu tužbalicu. Treba dodati i
zlokobnu činjenicu da su odrasli uspeli da stvore društvo u kojem
je sve više i dece nasilnika, dece zločinaca. Primerâ je mnogo, –
u Americi, u Evropi i drugde, – ali, nažalost, i usred Beograda:
škola ‘Vladislav Ribnikar’ dovoljno o tome govori. Sve vas, braćo
i sestre, pozivamo na usrdnu pokajničku i očišćujuću molitvu za
decu i za sve ljude u našem narodu, ovde i u rasejanju, osobito
za napaćeni, ali uspravni, verni i hrabri srpski narod na Kosovu
i u Metohiji, kao i za sve ljude i narode na zemlji”, pročitao je
Lončina.